Primer lemljenja - kompletan postupak

Kako pravilno spojiti dva licnasta provodnika

(Kompletan postupak lemljenja)

Gotovo svako od nas se susreo, nekada, sa potrebom da spoji dva licnasta provodnika. Ako posvetite malo vremena ovome shvatićete da ima jako mnogo načina da se to uradi. Neki od načina su dobri a neki i ne. Ovde ćemo Vam pokazati način koji obezbeđuje čvrstu mehaničku vezu i izvrstan električni spoj.

---

Potreban alat: skalpel, lemilica, fen

Potreban materijal: termobužir, pasta za lemljenje, tinol

---

Prvo što treba da se uradi je da se blankiraju krajevi provodnika, odnosno da se skine izolacija. Za to postoje različiti alati ali ako ne posedujete ni jedan od njih to možete da uradite običnim skalpelom. Budite oprezni da ne isečete ni jednu licnu.

---

Skinite, otprilike, 4 cm izolacije sa krajeva provodnika

---

Sledeće što Vam je potrebno je termobužir. To je posebna vrsta izolacije koja se skuplja na toploti. Na kraju ove foto priče videćete koliko je korisna ta osobina. Termobužir, obično, može da se nađe kao namotaj u kome ima nekoliko metara. Potrebno je da ova izolacija prelazi bar 1 cm sa svake strane spoja. Dakle, provodnike smo blankirali u dužini od 4 cm a dužina termobužira će biti 6 cm.

---

Termobužir navucite na jedan od dva provodnika koji spajate i povucite ga što dalje od kraja provodnika.

---

Sada ide spajanje. Ukrstite neizolovane delove provodnika kao na slici. Obratite pažnju da se ne ukrštavaju baš na sredini već je spoj malo bliži izolacini.

---

Zatim kraj jednog provodnika počnite da namotavate oko drugog provodnika prema izolaciji, kao na slici

---

Namotavajte ga sve dok dođete do izolacije. Namotaj ne smo da pređe na izolaciju

---

Sada namotajte drugu stranu po istom principu.

---

Postoji još jedna verzija ovog načina. Mada nećete pogrešiti ni sa prethodnim. Ovan način podrazumeva da se licne naizolovanog dela provodnika razdvoje.

---

A zatim se ukrste tako što će licne dva porvodnika međusobno pomešati, kao na slici. Dalji postupak je isti kao što je već pokazano.

---

Na ovaj način ste već nastavili provodnike. Možete izolovati spoj izolir trakom ili termobužirom i to je to. Ali ako hoćete da budete profesionalci onda spoj treba da se zalemi. Da bi to uradili neophodno je da spoj licnastih provodnika premažete sa pastom za lemljenje

---

a zatim vruć vrh lemilice prislonite sa donje strane spoja i sačekate da se licne dovoljno ugreju. Kada je spoj dovoljno ugrejan prislonite žicu za lemljenje. Videćete da se kalaj momentalno topi i ulazi između licni. Na početku smo napomenuli da se termobužir navuče na provodnik što dalje od kraja provodnika. To je bilo iz ovog razloga. S obzirom da se prilikom lemljenja licnasti provodnik zagreva termobužir bi se skupio ukoliko bi bio blizu mesta lemljenja.

---

Spoj mora da bude ovakav kao što je prikazano na slici. Da bude potpuno presvučen lemom, da se mogu prepoznati konture licni i da spoj zadrži debljinu. Nije dobro ako ima mesta koja se nisu zalemila ili se na površini pojave kuglice lema i slično.

---

I gotovo da ste završili posao. Još treba da navučete termobužir na spoj dva licnasta kabla

---

I uz pomoć fena sa vrućim vazduhom da zagrejete termobužir. Pod dejstvom vrućeg vazduha termobužir se skuplja oko spoja poprimajući oblik provodnika. Ukoliko nemate fen sa vrućim vazduhom ili spajate provodnike negde gde ne možete da uključite fen, termobužir možete da aktivirate i upaljačem. Spoj ste mogli da izolujete i izolir trakom. Prednost termobužira je što je on vodonepropustan ako se dobro postavi. Čak pre navlačenja termobužira spoj možete da namažete silikonom. U tom slučaju ste sigurni da spoj ne može da dođe u kontakt sa vodom.

Lemljenje

LEMLJENJE

Lemljenje je postupak kojim se metalni ili nemetalni delovi (osnovni materijal) spajaju pomoću rastopljenog dodatnog materijala (lema). Lemljenje se vrši na način da se osnovni materijal ne topi, već samo dodatni materijal zbog niže temperature topljenja. Osnovni materijal je kvašen lemom bez da se sam topi. Primenom materijala za topljenje i/ili zaštitne atmosfere (plin ili vakuum) uvelike se poboljšava konačni rezultat lemljenja. Hemijski sastav osnovnog materijala i dodatnog materijala (lema) je različit. Glavna prednost lemljenja u odnosu na spajanje zavarivanjem je ta što nema promene u strukturi samog materijala (ne topi se). Nadalje, nema velikih deformacija, a spajanje raznovrsnih materijala je relativno jednostavno. Lemljenje spada u jedno od najstarijih postupaka spajanja metala te samim tim u svetu zauzima veliko mesto u industriji. U upotrebi je između 5000-6000 godina. Zbog lakšeg lemljenja koristi se dodatni material za lemljenje. Dodatni materijal za lemljenje može biti u obliku tečnosti, paste ili praška i nanosi se na površinu uz prethodno hemijsko i mehaničko čišćenje. Zbog zagevanja dodatni materijali za lemljenje postaju aktivni i na sebe vežu okside.

Prednosti lemljenja su:

 relativno brz postupak

 nema većih strukturnih promena

 relativno lako spajanje raznovrsnih materijala

 relativno male deformacije, gotovo minimalne

 zalemljeni spoj ne zahteva dodatnu obradu

 laka automatizacija i mehanizacija

 ekonomičnost

 mogućnost spajanja debelih i tankih delova

 visoka točnost izrade

Nedostaci lemljenja su:

 relativno niska nosivost

 visoka cijena dodatnog materijala

Vrste i postupci lemljenja

Lemljenje se može podeliti po raznim kriterijima (temperatura topljenja lema, oblik spoja, način zagrevanja, vrsta zaštitne atmosphere.

Podjela prema temperaturi topljenja lema

Prema temperaturi taljenja lema lemljenje se može podijeliti na:

·meko lemljenje

·tvrdo lemljenje

·visokotemperaturno lemljenje

Meko lemljenje

Kod mekog lemljenja temperature se kreću do 500°C. Lemljenje se odvija pri relativno niskim teperaturama, a najčešće se koristi za spajanje čelika, bakra i bakarnih primesa. Iako se javljaju nove metode spajanja, lemljenje zadržava visoku poziciju u proizvodnji već decenijama. U pažljivo kontrolisanim uslovima, meko lemljenje je najjeftinija varijanta za spajanje električnih veza. Ukoliko se lemljenje ne provodi kako treba, troškovi će se povećati tokom vremena zbog loše izvedbe. Meko lemljenje svoju upotrebu nalazi već u bronzanom dobu presvlačenjem bakra u cilju dobijanja glatkih površina

Prednosti mekog lemljenja:

 lem sam formira oblik zbog prirodnog tečenja, vlaženja i naknadne kristalizacije, čak i kad toplina i lem nisu direktno usmereni na mesto koje se lemi

 lemljeni spoj moguće je rastaviti pa to olakšava naknadne popravke spoja

 oprema kod ručnog i mašinskog lemljenja relativno je jednostavna

 postupak je lako automatizovati

Tvrdo lemljenje

Tvrdo lemljenje se odvija na temperaturama između 500 do 900°C. Koristi se iz razloga da se poveća nosivost spoja. Da se izbegnu metalni oksidi površinu je potrebno prvo dezoksidirati, a potom zagrejati. Zagrevanje se vrši preko plamenika ili električnom strujom (elektrootporno). Tvrdo lemljenje omogučava brzu i jeftinu izradu jakih i nepropusnih spojeva. Spojeve na teško dostupnim mjestima često je moguće spajati jedino lemljenjem. Komplikovane spojeve sa različitim debljinama komponenti lako je spajati uranjanjem ili prolaskom kroz peć. Kada je spoj pravilno dizajniran i postupak lemljenja pravilno izveden, spoj će imati čvrstoću jednaku ili veću od osnovnog materijala

Prednosti tvrdog lemljenja:

• ekonomična izrada složenih i višekomponentnih spojeva

• mogućnost spajanja različitih metala

• mogućnost spajanja metala s nematalima

• vrlo precizne tolerancije

• mogućnost spajanja metala koji dosta variraju u debljini

• vrlo dobra mehanička svojstva

Visokotemperaturno lemljenje

Visokotemperaturno lemljenje služi samo u situacijama gde se spajaju skupi ili plemeniti metali ili materijali koji se ne daju zavariti ili se zavarivanjem bitno menjaju svojstva materijala. Ovim načinom spajanja moguće je čak i spajanje keramike na tvrde metale. Lemljenje se odvija u vakuumu ili zaštitnoj atmosferi

Podela po obliku spoja

Po obliku spoja lemljenje se može podeliti na:

 kapilarno lemljenje

 lemljenje u žljebu

Kapilarno lemljenje

Kapilarno lemljenje (lemljenje u zazoru) izvodi se na način kapilarnog efekta lema. Sile između osnovnog materijala i lema (adhezijske sile) veće su od kohezijskih sila unutar samog lema. To dovodi do ulaska lema u rascjepke između dviju površina koje se leme. Razmak između površina je jednolik i može biti manji od 0,5 mm.

Lemljenje u žljebu

Još se naziva i zavarivačko lemljenje. Naziv "zavarivačko" dolazi zbog sličnosti postupaka pripreme kod zavarivanja, ali postupak formiranja spoja ostaje isti kao kod kapilarnog zavarivanja.

Multimetar - sistematizacija

Multimetar – sistematizacija

Pitanja:

1.     Šta je to multimetar?

2.     Koje vrste multimetara postoje?

3.     Kako se očitavaju izmerene vrednosti na svakoj od vrsta multimetara?

4.     Koliki je deklarisani napon u monofaznoj utičnici:

a)     Između nultog provodnika i uzemljenja?

b)    Između faznog i nultog provodnika?

5.     Kolliki je deklarisani napon u trofaznoj utičnici i to:

a)     Između faznih provodnika?

b)    Između faze i nule?

Odgovore možete pisati u wordu i poslati na e-mail a u radnu svesku obavezno kako smo se već dogovorili. Ako ne koristite word ili drugi office možete rad slikati iz radne sveske i poslati.

Pozdrav za sve željne znanja

dragan.c.markovic@gmail.com

                 Мултиметар

     Мултиметар  је направа за вршење електричних мерења, која се обично састоји од волтметра, омметра и амперметра у једном кућишту. Корисник може да одабере величину која ће се мерити преко прекидача са више положаја. Уз то омогућено је и прецизније мерење померањем прекидача на одговарајући мерни опсег.

        Две основне групе су аналогни и дигитални мултиметри. Раније су аналогни били једина врста, а данас се све мање производе и користе.

        Аналогни мултиметар има скалу на којој се величина очитава помоћу казаљке. Дигитални мултиметар има ЛЦД показивач на којем се бројкама исписује величина. 

       На већини мултиметара постоје 4 посебна прикључка за мерне каблове, често означени рецимо као COM, VOhm, mA, 10A. За мерења отпора и напона користе се COM, VOhm прикључци а за мерење струје COM, mA, (за струје до 200 mA) и COM, 10A за веће струје до 10A.

          На приказаном дигиталном унимеру види се и додатак за мерење исправности NPN - PNP транзистора.